Gojaznost
Ljudska ishrana je sve više nepravilna: hrana je sve kaloričnija, unos se znatno povećao u poslednjoj dekadi, a fizička aktivnost je svedena na minimum. Zato je mnogo osoba, a sve više i dece, koje su u nekom procentu gojazne.
Gojaznost nastaje kao posledica prekomernog nakupljanja masnog tkiva, pošto je mast jedini hranljivi sastojak koji može da se nagomilava u čovečijem organizmu. Tada se i procentualni odnos masnog tkiva prema ostalim tkivima nesrazmerno povećava, i nastaje gojaznost usled povećanja telesne mase tela iznad preporučene.
Međutim, bitna stvar je i brzina metabolizma, tj. razgradnje i usvajanje hranljivih materija. Postoje ljudi koji po ceo dan jedu, i imaju idealnu telesnu masu u odnosu na svoju telesnu visinu i građu, a tu je i druga krajnost, tj. konstantno gojenje uz problem održavanja telesne mase koja je zdrava i preporučljiva za tu osobu.
Znaci sporog metabolizma su: osoba se budi umorna, brzo se zamara, veći deo dana je pospana i to zbog niskog pritiska, ruke i stopala su često hladni, lako se goji, ima probleme sa varenjem i nadutošću, i bez obzira na to koliko vežba, mišići nisu definisani i čvrsti. Osoba koja se prepozna u svim stavkama ima spor metabolizam, što znači da njen organizam sporo sagoreva unos hranljivih materija.
Ako se osoba nije prepoznala u apsolutno svim stavkama, velika je verovatnoća da ima normalan metabolizam. Ako se nije prepoznala skoro ni u jednoj, onda je skoro sigurno da osoba ima ubrzan metabolizam, pogotovo ako može da pojede veće količine hrane bez posledica, tj. bez gomilanja masnih naslaga i povećanja telesne mase.