Emocionalno prejedanje
Kada se zapitamo koji su to prvi simtomi koji nam ukazuju da hranom zatrpavamo lose emocije, razmislite o tome: da li vas neka tuga, osećaj bespomoćnosti, bilo kakva stresna situacija, prosto "natera" da pojedete, najčešće, nešto slatko?
Ako se to dešava često, svakodnevno, a nekada i više puta u toku dana, razmislite da li se emocionalno prejedate.
Prvi simptomi su najčešće pojačana i neobjašnjiva glad za određenim namirnicama, i to nakon bilo kakvog stresnog/uznemiravajućeg događaja, osećaja tuge ili neraspoloženja, svađe, gubitka drage osobe, loših vesti... ili bilo čega što izaziva stres u organizmu, kojeg nekada nismo ni svesni. Najčešće su u pitanju čokolada, čokoladni kremovi, puding, bombone, proizvodi od testa ili neka grickalica, bilo slana ili slatka. Nekada je to i bilo koja hrana, potreba da se nešto "ubaci" u organizam. Drugi simptom je da je količina tih namirnica vrlo velika, dešava se da neko pojede i 300 g čokolade za 15-ak minuta. Ukoliko se čovek psihički bolje oseća nakon konzumiranja hrane, to je signal da postoji emocionalna glad, a ne fizička glad, koja se može zadovoljiti specifičnom hranom u velikoj količini.
Naše telo i mozak najčešće žude za proizvodima sa dosta prostih šećera, jer unošenjem više šećera nego inače, insulin u krvi se povećava, nagli skok insulina dovodi do pojačanog lučenja dopamina, i posledično se osećamo bolje nego što smo se osećali pre nego što smo pojeli npr. 100 g nekog čokoladnog krema. Zapravo, određena kombinacija šećera i masti mogu da "umrtve" emocije, ali takođe podižu i nivo šećera u krvi. To najčešće dovodi do toga da se glad ponovo oseti veoma brzo, što uvodi u novi, beskrajno ponavljajući, krug konzumiranja hrane zbog loših emocija i stresa.
Zamka koja čeka svakog emocionalnog prejedača je bukvalno "iza ćoška". Vrlo brzo osoba počinje da dobija na težini, a količine se povećavaju. Emocionalni prejedač misli da je sve u redu, i da je neki kilogram viška, i kojih 100 g čokolade, velika kesa čipsa, pivo-dva ili pola litre koka-kole svaki dan- sasvim prihvatljivo. Vrlo brzo 5 kg pređe u 10 kg, 10 kg u 15 kg, i tako redom; čips, čokolada, keks, sok, pivo... postanu dodatak svakom obroku, dok na kraju ne postanu obrok sam po sebi. Emocionalni prejedač, posebno žene, misle da će samo još danas još jedno parče torte, pa od sutra neće više. Zamka je i zabluda da je potpuno u redu da žena posle 45. godine bude gojazna i narušenog zdravlja, jer je naša kultura života takva. Zamka je da žena u perimenopauzi i menopauzi, po prirodi hormonalnog statusa, mora biti gojazna. Zamka je i da je gojazno telo- zdravo telo. Žene, posebno devojke, se nekada prejedaju jer ne mogu da podnesu bombardovanje medija fotografijama nerealnih tela manekenki, i misle da nikada neće izgledati tako. Te manekenke uživo i ne izgledaju savršeno, sve dok njihove fotografije ne prođu kroz razne filtere i fotošop.
Najveća zabluda i zamka je da, kad emocionalni prejedač prizna sebi da ima problem, misli da može sve sam. Neophodna je podrška i pomoć porodice, prijatelja, a najbolje u kombinaciji sa stručnim licem- psihijatrom, psihoterapeutom i licenciranim dijetetičarem. Da uz objektivno posmatranje sa strane shvati da ima problem koji je rešiv, a ugrožava ne samo njeno psihičko i fizičko zdravlje, već neumitno utiče na skoro sve životne aspekte i odnose.