Ovo je izuzetno važno jer je glukoza neophodna za život, pravilan rast i razvoj, ona celom organizmu daje neophodnu energiju, a moždanim ćelijama preko potrebno gorivo za rad. Dakle, kada nema dovoljno insulina, javlja se naizgled paradoksalna situcija – u krvi je šećer u višku, a u ćelijama, kojima je neophodan, je u manjku, tako da izgleda kao da "gladna" ćelija pluta u izobilju hrane koju ne može da apsorbuje. Zato je suština dijabetesa kod dece nedostatak, ili smanjene količine insulina. 

U žlezdi pankreasu (gušterači), postoje posebne grupe ćelija koje stvaraju, i u krv izlučuju hormon insulin. Kod većine dece radi se o potpunom ili delimičnom propadanju tih tzv. beta ćelija pankreasa koje stvaraju insulin, pa ga zato nema dovoljno u organizmu. Proces propadanja beta ćelija može biti dugotrajan, nekad i višegodisnji, i podmukao. Međutim, kada se proizvodnja insulina smanji na minimum, šećerna bolest tipa 1 obično se iznenada i naglo pojavi i brzo napreduje. Znakovi koji upozoravaju na pojavu šećerne bolesti tipa 1 su: učestalo mokrenje, kod dece ponovno mokrenje u krevet nakon što je dete već odviknuto; neobična žeđ, posebno potreba za slatkim i hladnim pićima, naročito posle obilnog obeda; ekstremno jaka glad. Deca koja boluju od dijabetesa tipa 1 na neki način menjaju uobičajeno ponašanje: postaju ili nemirna ili apatična i mogu imati poteškoće sa koncentracijom u školi i u svakodnevnim aktivnostima. U akutnim slučajevima dijabetesa tipa 1 mogu se pojaviti mučnina i povraćanje. U teškim slučajevima dijabetička koma može biti prvi znak šećerne bolesti tipa 1.

Ovaj oblik diabetes mellitus-a je tip I (prvi tip bolesti), koji terapijski zahteva obaveznu nadoknadu insulina, jer vrlo brzo dolazi do skoro potpunog nedostatka ovog hormona.

Kada je u pitanju postavljanje dijagnoze, kod dece važi pravilo – što je dete mlađe to je teže na vreme otkriti šećernu bolest. Kod adolescenata se mogu javiti gore pomenuti znaci bolesti, ali kod male dece nastaju veliki problemi u ranom otkrivanju dijabetesa. Ako beba ili malo dete mnogo pije tečnosti i jede, to se uglavom pripisuje zdravom apetitu, a ne bolesti.

Nazalost, najčešće se šećerna bolest kod mlađe dece dijagnostikuje na jedan od sledeća tri načina, pri čemu se uvek nađe znacajno povišena vrednost šećera u krvi:

Prvi je slučajno – tj. zbog nekog drugog zdravstveog problema se proveri i šećer u krvi, pa se nađu povišene vrednosti. Drugi je kada pedijatar posumnja na dijabetes na osnovu tegoba koje dete ima. Treći, i nažalost ne tako redak način, je zapuštena šećerna bolest kada deca stižu kao hitni slučajevi u veoma teškom stanju – iscrpljena i dehidrirana.

Kada je bolest dijagnostikovana, i terapija određena, mogu se u prvo vreme javiti poteškoće u sprovođenju terapije. Doziranje insulina kod dece je prava mala "umetnost". Dozu insulina i vrstu leka određuje isključivo specijalista pedijatar – endokrinolog. Roditelji prolaze posebnu obuku za davanje insulina, i naravno deca koja su dovoljno stara da mogu da usvoje i zapamte vrlo važne instrukcije. Važan deo obuke je i upoznavanje sa aparatima za merenje šećera u krvi. 

Vrlo je važno napomenuti da je nivo šećera u krvi (glikemija) u određenim delovima dana glavni regulator doze insulina. Zato se roditelji, uz konsultaciju sa lekarom, brzo nauče da modifikuju doze insulina u odnosu na vrednosti šećera. Nekada dete slabije jede ili je bolesno pa mu ne trebaju velike doze, a opet nekada ode na rođendan, pojede manje parče torte, i tada je potrebno dodati koju jedinicu insulina. Dovoljno je reći da u prvo vreme dosta toga izgleda komplikovano, a zapravo se cela porodica vrlo lepo uhoda za relativno kratko vreme. 

Česti su primeri iz prakse da, kada jedno dete oboli od dijabetesa, kompletna porodica pređe na poseban nacin ishrane, jer je dosta zdravija, a i ukusnija od uobičajene ishrane zastupljene u našoj zemlji (prženje, pohovanje, zaprške...).

Takođe, esencijalna je i saradnja sa dijetetičarom. To je jedini stručnjak koji može da da nutritivno i uzrastno adekvatne predloge jelovnika, koji će biti u saglasnosti sa medikamentoznom terapijom.