Najčešći i uobičajeni simptomi su bolna nadutost trbuha, učestala i vodenasta dijareja, izraženo neprijatnog mirisa, ponekad sa primesama krvi, uz povraćanje. Često se javljaju promene na koži u vidu atopijskog dermatitisa i ekcema; urtikarija ili osip sa izraženim svrabom, kao i angioedem (oticanje lica, posebno oko očiju i usta), koji može da bude znak ozbiljne alergije. Opšti znak je izražena nervoza, nemir i razdražljivost.

Težina alergijske reakcije

Alergijska reakcija može da bude izrazito neprimetna, potmula, da traje danima i iscrpljuje organizam, a može da bude i jako burna, iznenadna, i tada zahteva hitan prijem kod lekara, da bi se detetu adekvatno pomoglo.

Umerena alergijska reakcija - O ovom tipu reakcije se govori kada se istovremeno javljaju promene na koži, na sluznici usta i gornjim disajninim putevima, ili samo na digestivnom traktu. 

Teška alergijska reakcija - Javljaju se simptomi od strane donjih disajnih puteva (oticanje bronhija) i kardiovaskularnog sistema (vrtoglavica, ubrzano lupanje srca, slabost, nesvestica), ili istovremena pojava simptoma na koži, sluznici usta, gornjim disajnim putevima i sistemom za varenje.

Namirnice koje su najčešći alergeni

Na prvom mestu u ranoj dečjoj dobi do godinu dana, najčešći alergen je kravlje mleko. Kravlje mleko je biološki visoko vredna namirnica, i bitno je za ishranu čoveka, ali sadrži tri puta više belančevina nego humano mleko, i u neprerađenom obliku nikako nije prikladno za ishranu odojčadi, jer pored pojave nutritivne alergije, javlja se i opterećenost kompletnog metaboličkog sistema, posebno rada bubrega ( zbog visokog sadržaja minerala).

Alergija na belančevine kravljeg mleka je najčešći oblik alergije u dojenačkoj dobi, i može da se javi vrlo rano, već u prva tri meseca. Kada je ovaj oblik nutritivne alergije u pitanju, on može da se javi i kod dece bez porodičnih sklonosti ka istoj. 

Prema podacima iz literature, 80% dece jednostavno „preraste" alergiju na mleko u uzrastu od 3-5 godina, ali ipak jedan deo njih ostaje alergičan do puberteta, pa čak i kao odrasle osobe moraju da izbegavaju mleko i određene mlečne proizvode u ishrani. 

Ponekad se nepodnošljivost mlečnog šećera laktoze (intolerancija na laktozu) može greškom zameniti alergijom na mleko, ali u pitanju je sasvim drugi poremećaj – manjak ili nepostojanje enzima laktaze koji razlaže molekul disaharida laktoze na jednostavne šećere glukozu i galaktozu. Simptomi koji daju sumnju na alergiju, kao i oni koji su posledica intolerancije na laktozu, obično se javljaju u dobi od tri meseca i mogu se vrlo različito manifestovati. 

Alergija se može razviti i na niz drugih namirnica

Mleko je namirnica na koju se najčešće javlja alergija. Znatno ređe primećuje se alergija na belančevine jajeta. Budući da ove biološki vredne namirnice mogu da budu snažni alergeni, važno je postaviti tačnu dijagnozu. 

Alergija se može javiti na bilo koju namirnicu iako ona ne sadrži veću količinu belančevina. Takođe, nutritivna alergija može da se javi u bilo kom životnom dobu, pošto je, nažalost, hrana sve više tretirana raznim hemijskim sredstvima, koji mogu da promene sastav namirnice, i da indirektno izazovu pojavu alergije.

Prema rasprostranjenosti, najčešća je alergija na kikiriki, i to 25%. Sledi alergija na mleko i mlečne proizvode 21%, 17% je alergično na školjkare i morske plodove, a oko 13% burno reaguje na orašaste plodove. 10% ljudi ima alergiju na jaja, njih oko 6% je odreagovalo na ribu, a po 5% osoba nikako ne sme da unosi pšenicu i soju i sojine prozvode.

Dijagnoza

Podaci o alergiji u porodici, simptomi koje opisuju roditelji (anamneza), klinička slika, kožni testovi "PRICK", ili određivanje specifičnih IgE antitela u krvi (RAST) na određene alergene, obično su dovoljni za uspešno postavljanje dijagnoze. U poslednje vreme, vlada mišljenje da kožni PRICK testovi nisu pouzdani u uzrastu odojčadi, ipak ih treba uzeti u obzir kao pouzdan dijagnostički metod. Prick test daje mogućnost da se ustanovi reakcija na različite alergene, krenuvši od onih iz namirnica, pa do inhalacionih (polen korova i trava, grinje iz kućne prašine, perut i dlake kućnih ljubimaca), do otrova insekata i različitih lekova.

Kako se suprotstaviti alergiji

Poreklo reči al ergein dolazi iz grčkog jezika i doslovno znači: drugačije delovati, a reč alergija znači drugačiju reakciju organizma od uobičajene (normalne).

Do skoro, osnovna strategija u odbrani od alergije na hranu bila je eliminaciona dijeta – izbegavanje određene namirnice za koju se sumnjalo da je alergen u ishrani deteta. Ipak, napretkom u biologiji i medicini, i novim saznanjima o mehanizmu delovanja alergijske reakcije, stavovi su danas donekle drugačiji. Sve više je prihvaćen sistem da se organizam "nauči" da se odbrani od alergena. I dalje se koristi eliminacija alergogene namirnice iz ishrane, ali se u određenom momentu, kako dete odrasta, ta ista namirnica, pod kontrolom, unosi u organizam, da bi se pokrenuli suptilni mehanizmi odbrane organizma, koji će doprineti eliminaciji simptoma.

Alergija kao pojava je u stalnom porastu. U ovo moderno doba jedno od troje dece ima neki oblik alergije, bilo da je u pitanju nutritivna, bilo da je respiratorna alergija. Na žalost, povećan je broj teških akutnih alergijskih reakcija, kao što su anafilaktički šok i iznenadna opstrukcija disajnih puteva, što direktno ugrožava život. 

Primarna prevencija alergije

Majčino mleko bez kompromisa!

Ishrana majčinim mlekom je neprikosnoveni vid ishrane, uz brojne prednosti za svu decu, a naročito za decu sa porodičnom anamnezom ka razvitku alergije. 

Majčino mleko bi trebalo da bude jedina hrana za odojče u prvih šest meseci života, zbog niza zaštitnih faktora:

• majčina antitela koja kroz mleko dospevaju u bebin organizam, i pomažu odbrambenom sistemu bebe u oblikovanju vlastitog imunološkog odgovora; 
• prisustvo bioaktivnih glukoproteina laktoferina i lizozima, koji imaju protivupalna i protivbakterijska svojstva;
• majčino mleko dozvoljava kasniji unos hrane koja je mogući alergen (na prvom mestu belančevine kravljeg mleka) do trenutka kada su odbrambene sposobnosti probavnog sistema zrelije;

Posebni obroci (kašice) postepeno zamenjuju obroke majčinim mlekom. Ako postoji sumnja da je dete alergično na neke namirnice koje konzumira majka (npr. kravlje mleko, grašak,kikiriki...), a nema težih kliničkih simptoma, ne bi trebalo tu namirnicu isključivati iz majčinog jelovnika. Upravo taj susret s alergenom preko majčinog mleka može da pomogne u prevenciji sprečavanja razvijanja alergije kod bebe. 

Ipak, ukoliko majka nije u mogućnosti da doji, nebitan je razlog, UVEK bi trebalo birati tzv. hipoalergena mleka za ishranu, kojih ima nekoliko vrsta na našem tržištu. Ta mleka imaju posebnu formulaciju, sa visoko kvalitetnim hipoalergenim proteinima, koji su dobijeni posebnim postupkom hidrolize, gde je veliki proteinski molekul iz kravljeg mleka razgrađen na manje komponente, i kao takav ima vrlo mali alergijski potencijal.

Uvođenje novih namirnica u dohranu

Uvođenje novih namirnica u dohranu mora biti polagano i postupno, i to po jedna namirnica nedeljno. Nova namirnica se uvek uvodi početkom radne nedelje, u toku prepodnevnih časova, nikad petkom ili vikendom, iz prostog razloga: ako dete razvije alergijsku rakciju, ako je radni dan, roditelj će uvek stići na vreme kod lekara po adekvatnu terapiju.

Lečenje

Alergija nije bolest nego stanje drugačije reaktivnosti organizma, tako da i ne možemo da govorimo o lečenju. Izbegavanje kontakta s alergenom, odnosno eliminacija alergena, je preventivna aktivnost koja nije uvek moguća, posebno kad je reč o inhalacionim alergenima. Alergeni iz namirnica mogu da budu prikriveni u nekom drugom proizvodu, zato je nemerljivo važno da se čitaju deklaracije o sastavu proizvoda, a esencijalno je da te deklaracije budu potpuno tačne, jer to nekome može i da spasi i da ugrozi život. 

Lekovi koji se daju mogu samo da ublaže i otklone simptome, ali ne leče alergiju. Većina lekova koji se koriste, imaju za cilj prevenciju alergijske reakcije, ili deluju na simptome koji su se javili. 

Prognoza 

Oko 90 posto alergija na hranu (npr. na kravlje mleko i citrusno voće) nestane kad dete napuni četiri ili pet godina. Čak i starija deca i odrasli mogu da "prerastu" alergije na hranu ako izbegavaju da godinu-dve dana uzimaju alergen koji izaziva alergijsku reakciju. Ipak, alergije na koštunjavo voće (posebno orahe i kikiriki), soju i grašak mogu da traju doživotno. Takođe, često se dešava da se neka deca potpuno "oslobode" svojih alergija, dok druga deca prosto zamene jednu alergiju (npr. na mleko) nekom drugom (npr. na prašinu).