Ishrana male dece
MAMA, NE mogu da jedem! (kako podstaći apetit deteta)
Izbegavanje hrane i probirljivost je izrazito česta pojava u razvoju dece, danas se smatra normalnom razvojnom fazom, i na sreću, prolaznog je karaktera.
Mnogo je razloga zašto deca odbijaju da jedu. Neka deca prolaze kroz tzv. "neću" fazu, neka ne jedu za vreme ili nakon infekcije, neka iskazuju svoju nezavisnost kroz odbijanje hrane, ili prosto privlače pažnju. Svako treće dete povremeno "loše jede". Neki mališani izbegavaju određenu namirnicu, ili grupe namirnica, pa na primer, ne jedu povrće, ili samo ne jedu zeleno povrće, a ostalo jedu; ili jedu piletinu, a teletinu ne... Neka deca će jesti od svega po malo, pa će posle danima odbijati određene namirnice, varijacije su brojne. Svakom roditelju je važno da dete dobro i kvalitetno jede, ali nekad prosto dete treba pustiti. Često se dešava da roditelj navaljuje, a dete sve čvršće odbija da jede.
Naravno, sve ovo važi, ukoliko su isključene nutritivne alergije koje zaista fizički muče dete: recimo, dete odbija da pije mleko, jer se od njega nadima i boli ga stomak. Tada bi trebalo uraditi alergo test, i isključiti intoleranciju na glukozu, ili alergiju na kazein.
Raznovrsna, dobro izbalansirana ishrana, koja sadrži potrebnu količinu i odnos hranljivih materija, detetu će obezbediti pravilan rast i razvoj, dobro zdravlje i dovoljno energije. Roditelji dece koja slabije jedu postaju popustljivi, i počinju da im dozvoljavaju da jedu samo hranu koju vole, a između obroka dozvoljavaju grickalice, samo da bi dete bilo šta pojelo.
Dečje sklonosti u ishrani se menjaju svakodnevno, a mnogi roditelji brkaju apetit i glad. Glad je telesni znak da mu je potrebna energija, a apetit je ponašanje koje je naučeno i uključuje zadovoljstvo i druge emocije vezane za hranu. Glad je urođeni nagon za održanjem, a apetit se razvija vremenom. Deca se u najranijem detinjstvu uče pozitivnom i negativnom odnosu prema hrani posmatrajući roditelje, drugu decu, bake, deke... Poznato je da će se dete koje je od malena učestvovalo u prijatnim porodičnim skupovima više radovati obedu, od deteta koje nije smelo da ustane od stola pre nego što sve ne pojede iz tanjira.
Neka deca zaista jedu malo, poput ptičice. Roditelji se uglavnom pravdaju i teše: eto, ne jede ništa, a lepo raste i razvija se. Takva deca radije jedu male, i česte obroke. Ne treba ih forsirati, niti ucenjivati, a opet ni dozvoliti da između obroka piju voćni sok koliko žele, ili da jedu čokoladu ili kolač. Takvo dete treba uobročiti, tj. jasno mu definisati vreme i vrstu obroka, i pustiti da pojede koliko želi, ali od onog što ste pripremili.
Šta je normalan rast i razvoj
U uzrastu od godinu dana do kraja pete godine, deca uobičajeno dobijaju oko dva, dva ipo do tri kilograma godišnje, dok su u prvoj godini najčešće dobila oko sedam-osam kilograma, neka i više. Prva godina života je period ubrzanog rasta i razvoja, i nikada se u životu takav intenzitet neće ponoviti. Od druge godine je potpuno normalno da po tri-četiri meseca dete nema povećanje telesne mase. Pošto se rast usporio, logično je da su i kalorijske potrebe manje, pa se roditeljima čini da dete ima loš apetit.
Sve dok dete raste i razvija se u skladu sa uzrastom, ono uzima dovoljno hrane za svoje potrebe. Redovne posete pedijatru su neophodne da bi se rast i razvoj deteta pratio.
Međutim, ako dete gubi telesnu masu, nije povećalo telesnu težinu za šest meseci, bolešljivo je i često se zagrcnjava ili povraća - pomoć pedijatra i dijetetičara je neophodna.
Smanjenje apetita i njegovi uzroci
Posle navršenih godinu dana detetov apetit se prirodno smanjuje. Roditeljima se može učiniti da dete ne jede dovoljno ili da nikad nije gladno. Ipak, sve dok dete dobro napreduje i nije bolešljivo, smanjenje apetita je normalan sled stvari.
Za smanjenje apetita je nekada u pitanju loš odabir hrane, jednolična ishrana, ili neprilagođenost ishrane uzrastu (dete ne želi da sisa, dete ima poteškoće pri prelasku na čvrstu hranu), loše iskombinovani obroci i užine, grickalice i slatkiši pre glavnog obroka, neredovni obroci, nicanje zuba, bol u grlu (infekcija ždrela ili uha), agresivnost roditelja pri hranjenju, ili neki medicinski problem poput nerazvijenog refleksa gutanja ili funkcije žvakanja.
Šta god da je uzrok, rešenje uvek postoji!
Dete izbegava mleko:
Ovo je relativno česta pojava, naročito ako dete prestaje da doji, ili da pije adaptiranu formulu, tj. prelazi na kravlje mleko. Ne treba insistirati, neka deca se prosto nikad ne naviknu na mleko, ali zato bi trebalo nastaviti sa kiselomlečnim proizvodima: acidofilni jogurt, kiselo mleko, kefir, pavlaka, krem sir, mladi sir...
Ove namirnice možete učiniti još ukusnijim ukoliko ih pomešate sa bananom, kajsijama, malinama, rendanim tvrdim sirom-parmezan, seckanom šargarepom, kiselim krastavčićima, cveklom... ili napraviti sveži krem sladoled dodatkom rendane čokolade i vanile u umućenu pavlaku i mleko.
Dete izbegava povrće:
Mnoga deca starijeg uzrasta, oko 3. godine, iz roditeljima nepoznatog razloga, izbegavaju spanać, brokoli, blitvu, generalno ne vole povrće. Možda je caka u tome da deca vole sve što krcka, pa im treba ponuditi povrće koje je sveže, ili blanširano pa je sačuvalo oblik i nije kašasto. Sveže povrće u salati, posebno uz ukusne dodatke i lepo aranžirano, je savršena alternativa kuvanom. Salate mogu da se pripreme na milion i jedan način, a najukusnije i najzdravije su sa maslinovim, bundevinim ili susamovim uljem, uz dodatak limunovog soka, semenki suncokreta, golice, susama, kuvanih jaja... mogu da se dodaju i kockice pečenice ili slaninice.
Možete da se zabavljate sa detetom, pa da pravite aranžmane/slike od povrća: od brokolija napravite oblačiće, od spanaća i belog luka travu, od paradajza i paprike cvetiće, od boranije i kukuruza drveće...
Dete izbegava voće:
Ima dece koja jednostavno ne jedu voće. Nikada nisu stekla naviku da ga konzumiraju, a vole da piju sokiće. Dete bi trebalo da ima jednu voćnu užinu u toku dana, ili ako je problematično pri konzumiranju voća, barem tri puta nedeljno. Biljna vlakna iz voća su jako dobra za crevni trakt, a o nutritivnim sastojcima ne treba mnogo pričati. Najbolje je jesti sveže voće, u obliku zanimljivo aranžirane salate.
Primer: bananu naseći na kolutove, kivi i mandarinu ili pomorandžu na kriške. Od banane napraviti stablo, od kivija krošnju, a od mandarina peskovito tlo.
Dete izbegava meso, ribu i jaja:
Deca relativno često izbegavaju crvena mesa, teletinu i svinjetinu, a radije jedu piletinu. Ribu izbegavaju zbog mirisa, pa je zato bolje ribu spremati u kombinaciji sa drugim namirnicama. Npr. napraviti paštetu od obarenog oslića, izblendirati sa krem sirom, sitno seckanim crnim lukom, malo senfa i kiselih krastavčića, i dobili ste ukusan namaz. Teletinu i svinjetinu služiti uz krompir sa dodacima, tipa semenke susama i slaninica, a piletinu iseći na štapiće, grilovati i poslužiti uz sos od pavlake, malo majoneza i peršunovog lista, ili mirođije. Deca vole interesantne kombinacije, gde mogu da umaču hranu i prstiće, sve što krcka, što je hrskavo, što se umače u sos...
Deca vole girice, jer su male i hrskave, njih možete poslužiti uz štapiće od šargarepe, krastavca i crvene paprike koji su poprskani limunovim sokom.
Ako dete ne jede jaja, pitajte ga kako želi da mu pripremite jaja. Možda ih spremate na način koje dete ne voli. Neka deca jednostavno ne vole kajganu, ali vole kuvana jaja. Ili ne vole ni jedno ni drugo, ali zato obožavaju prženice. Pitajte vaše dete da vam pomogne, ono će rado dati predlog i učestvovati u pripremi obeda, na bilo koji način.